FIZIČKA AKTIVNOST TOKOM LEČENJA Svakodnevna fizička aktivnost pomaže da se osećate bolje, kako fizički, tako i emocionalno. Kod pacijenata sa bolestima poput multiplog mijeloma, redovno kretanje može ublažiti simptome umora, malaksalosti i iscrpljenosti. Nije neophodno da vežbate u teretani – dovoljna je svakodnevna lagana šetnja, vožnja bicikla ili istezanje kod kuće. Ključno je da prilagodite aktivnosti svojim sposobnostima i konsultujete se sa lekarom kako biste pronašli najbezbedniji i najpogodniji oblik fizičke aktivnosti.

Preporučene aktivnosti:

• šetnja, posebno na otvorenom,
• vožnja bicikla,
• joga, Tai Chi,
• lagani rekreativni sportovi: ples, boćanje, plivanje (uz izbegavanje javnih bazena zbog povećanog rizika od infekcija)
• korišćenje svakodnevnih prilika za kretanje umesto prevoza.

Važno je da izbegavate zatvorene prostore sa puno ljudi zbog povećanog rizika od infekcija kod imunokompromitovanih pacijenata.

ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA?

Fizička aktivnost tokom lečenja malignih bolesti, uključujući i hematološke, pokazala je izuzetne koristi.

Vežbanje:

• usporava gubitak mišićne mase,
• održava telesnu snagu,
• poboljšava podnošenje terapije,
• pomaže u borbi protiv kaheksije (gubitak telesne mas

Studije su pokazale da fizička aktivnost može poboljšati kvalitet života, smanjiti rizik od depresije i čak povećati šanse za preživljavanje. Kod pacijenata koji su završili lečenje, aktivan stil života smanjuje verovatnoću povratka bolesti.

BLAGOTVORNI EFEKTI VEŽBANJA

Vežbanje ima pozitivne efekte na apetit, san, varenje i smanjenje bola. Pacijenti koji su fizički aktivni:

• ređe pate od nesanice,
• imaju bolji apetit,
• imaju manje potrebe za lekovima protiv bolova,
• manje pate od zatvora i drugih digestivnih problema

Umerena fizička aktivnost poboljšava emocionalno stanje, a kada je i zabavna, dodatno doprinosi psihološkom oporavku.

ISHRANA TOKOM LEČENJA

Zdrava, kalorijski izbalansirana i proteinski bogata ishrana, koja sprečava gubitak telesne težine i mišićne mase, pomoći će vam da ostanete snažni i aktivni tokom lečenja. Ona pomaže u borbi protiv infekcija, smanjuje osećaj umora i podržava oporavak organizma.

ŠTA JESTI?

Uključite sledeće namirnice u svakodnevnu ishranu:

• voće i povrće (osim kada zbog niskog broja leukocita treba da izbegavate sveže opcije),
• meso živine i ribu,
• hleb i žitarice od celog zrna,
• mlečne proizvode, jaja i druge izvore proteina.

Pijte dovoljno vode – do 3l dnevno, kako bi bubrezi pravilno funkcionisali. Izbegavajte alkohol, jer može oslabiti organizam i smanjiti efekat terapije.

SAVETI ZA ISHRANU TOKOM TERAPIJE

Lečenje može uticati na apetit i varenje. Evo kako da se hranite kada imate poteškoće:

• jedite češće u manjim obrocima,
• birajte kašastu, meku i kuvanu hranu,
• koristite sokove, čorbe i supe za dodatne kalorije i hidriranje,
• izbegavajte slatkiše i previše soli, pose- bno tokom terapije,
• ako imate nizak broj belih krvnih zrnaca (leukocita) – ne konzumirajte sirovo voće i povrće.

MOGUĆI PROBLEMI I KAKO IH UBLAŽITI

Terapija može izazvati brojne poteškoće s ishranom:

Zapamtite: snaga na usta ulazi

Dobra ishrana je važno oružje u borbi protiv bolesti. Prilagodite obroke svojim potrebama i mogućnostima, i ne oklevajte da potražite pomoć nutricioniste ili lekara.