Kakva bi trebalo da bude ishrana kod obolelih od multiplog mijeloma? Šta su mikrobiom i mikrobiota i kakva je njihova uloga u održavanju zdravlja? To su pitanja koja oboleli od multiplog mijeloma svakodnevno postavljaju.

Prehrambrene potrebe osoba obolelih od raka vrlo su različite, stoga je od velike važnosti da se koristi individualni pristup prema obolelima, pre i u toku lečenja.

Medicinska nutritivna terapija obolelilma od multiplog mijeloma može pomoći na više načina – kako bi se osećali bolje, zadržali snagu i energiju, održali zdravu telesnu masu i nutritivni sastav, kako bi bolje podneli lečenje i nuspojave lečenja, smanjili rizik od infekcija, a sve u cilju boljeg oporavka.

Rizik od infekcija i neutropenična dijeta
Osobe sa neutropenijom imaju veliki rizik od infekcija iz nekoliko razloga. Pre svega, zbog imunokomromitovanog imunološkog stanja ili načina lečenja, kao što je hemioterapija ili imunosupresivna terapija nakon transplatacije.

Neutropenična dijeta primenjuje se sa ciljem smanjenja unosa patogena putem hrane i pića kako bi se smanjila verovatnoća dobijanja infekcije, ali bez ograničenja, koja bi dodatno narušila nutritivni status. Hrana treba da bude posebno prilagođena tako da se izbegne unos bakterija i mikroorganizma prirodno prisutnih u određenoj hrani. Svežu, nepasterizovanu i nezapakovanu hranu poželjno je izbegavati, sve dok se stanje imunološkog sistema ne popravi ili sve dok traje terapija.

PREPORUKE
• izbegavati korišćenje nepasterizovnog mleka i mlečnih proizvoda, probiotika, nezapakovanih žitarica, klica, orašastih plodova i semenki, kao i sirovo ili dimljeno meso i ribu;
• ne koristiti vodu iz vodovodnog sistema i vode iz aparata za hlađenje;
• prilikom kupovine zapakovane hrane, kupovati manje količine kako bi se sadržaj pakovanja brzo potrošio nakon otvaranja i pre svega, potrebno je, proveriti datum isteka roka trajanja proizvoda i paziti da ambalaža proizvoda bude neoštećena;
• kada kupujete voće i povrće, obratite pažnju da ono nije oštećeno, uvenulo ili natučeno. Pre korišćenja, potrebno ga je dobro oprati, najsigurnije je oguliti koru i odstraniti oštećene delove;
• sušeno voće može se koristite samo ukoliko je prethodno tehnički obrađeno;
• smanjiti unos citrusa, a izbegavati grejpfrut zbog interakcije sa brojnim lekovima;
• ne preporučuje se korišćenje hrane sa plesnima (npr. sir sa plemenitim plesnima) i nezapakovane hrane, kao što su orašasti plodovi i suvo voće;
• sveže mleko, ribu i živinu za skladištenje odvojiti od ostale sveže hrane. Prilikom tehničke obrade potrebno je hranu obraditi na adekvatnoj temperaturi od minimalno 75°C;
• voditi računa o higijeni ruku pre i nakon pripreme hrane, naročito kod pripreme svežeg mesa, živine i ribe, koje uvek treba pripremati odvojeno od hrane koja se tehnički ne obrađuje. Razlog zbog čega hranu treba pripremati na ovaj način je potencijalna unakrsna kontaminacija koja je jedan od osnovnih uzroka trovanja hranom;
• smrznutu hranu odmrzavati postepeno u frižideru i ne zamrzavati je ponovo;
• održavati kuhinju i radne površine čistim, redovno menjati krpe i sunđere i umesto drvenih sudova koristiti metalne i plastične sudove.

Uloga nutricioniste

Nutricionista može svojim savetima pomoći obolelom kako da otkloni gubitak apetita, mučninu i povraćanje, promene ukusa, suva usta, zatvor ili dijareju, ali i da sa pacijentom reši neke opšte ili posebne dileme u ishrani. Neka od često postavljenih pitanja su:

• Da li treba jesti organsku i konvencionalnu hranu?
• Da li šećer hrani rak?
• Da li je crveno meso kancerogeno?
• Da li beta karoten (sintetički ili prirodni) utiče na povećavanje rizika od oboljevanja?
• Pitanja u vezi sa korišćenjem dodataka u ishrani u kombinaciji sa lekovima.

Mediteranska ishrana

Dokazano je da mnoge namirnice koje su česte u mediteranskoj ishrani mogu imati protivupalna i/ili antitumorska svojstva tako da bi ove namirnice oboleli od multiplog mijeloma trebalo da uvrste u svoju ishranu. To su plava riba, maslinovo ulje, zeleno lisnato, gorkasto i zeljasto povrće, mahunarke, papričice, beli i crni luk, voće (jabuke, bobičasto i orašasto voće, citrusi), biljni začini, integralna testa i pirinač (od neoljuštenih zrna žitarica). Preporuka je da se dnevno pojede jedna šaka orašastog voća kao i 3 do 5 obroka voća i povrća.

Mikrobiota i mikrobiom
U novije vreme često čujemo za pojmove mikrobiota i mikrobiom. Mikrobiota je zahednički naziv za sve mikroorganizme koji žive u telu čoveka, a mikrobiom su mikroorganizmi koji žive u našim crevima. Mikrobiota se sastoji od mikrobioma. Za povećanje raznolikosti mikrobioma, preporučuje se korišćenje što većeg broja različitog voća i povrća.

Zaključak
Zdrava ishrana kao i opšte životne navike koje uključuju fizičku aktivnost i održavanje telesne težine mogu pozitivno da utiču na celokupno zdravlje i pomažu kako biste se osećali bolje i energičnije. Oboleli bi trebalo da fizičke aktivnosti usklade sa svojim mogućnostima, a naročito oboleli koji imaju koštano oštećenje. Takođe, treba piti puno vode, jer se oboleli od multiplog mijeloma često susreću sa lošim radom bubrega, a i neki od lekova mogu imati loš uticaj na njih.