Zovem se Srđan Tešić imam 45 godina, otac dečaka od 9 godina. Iz Beograda sam.
Volim prirodu, filmove, tehniku, povremeno statiram u filmovima i serijama
Maja 2014. godine počinju prvi simptomi (bol u leđima, kasnije se proširilo i na ostale kosti) koje sam kasnije povezao sa bolešću, kraj oktobra uspostavljena je konačna dijagnoza. Odmah je početa hemoterapija po TAD protokolu, jul 2015 urađena je transplatacija matičnih ćelija. Sve je prošlo uglavnom bez komplikacija. Remisija je trajala 5 godina. 2020 bolest počela polako da se vraća, oktobar 2020 počinjem sa ponovnom terapijom VTD protokol, avgust 2021 druga transplatacija matičnih ćelija. I ovo je uglavnom prošlo bez komplikacija. Jedino sam dobio nekrozu levoj kuka zbog korišćenja kortikosteroida u toku terapije.
Pre bolesti sam bio zaposlen, vodio sam neki normalan život, nikad nisam pušio, alkohol takođe nisam konzumirao. Kada mi je saopštena dijagnoza relativno sam dobro podneo, kao da su mi rekli da imam grip. Ukućani su dosta teže podneli. Ja sam po prirodi flegma, „kako ćemo, lako ćemo“. Imao sam podršku porodice, familije, komšija, prijatelja, tadašnjih kolega, kako moralnu tako i finansijsku, pogotovu u nabavci nekih lekova u oba lečenja.
U Udruženje sam se uključio radi razmene iskustava, saznavanju o novim mogućnostima i inovativnim terapijama kao i podršci za uvođenje istih.
Kako sam roditelj koji sam brine o sinu, želja mi je je da što duže izdržim i proživim kako bih sina izveo na pravi put. Dijagnozu sam dobio kada mi je sin imao svega par meseci tako da mi je on dao snagu da izdržim.
Ako se problem može rešiti nema razloga za brigu, a ako se pak ne može rešiti tek onda nema razloga za brigu. 😀