Ja sam Mira Radomir ŕođena 09.06.1955. Po zanimanju defektolog,sada penzioner. Udata sam i imam dve udate ćerke i četvoro unučadi. Imam nekoliko uloga u životu: supruga, majka, baka, sestra, prijateljica. Po prirodi sam možda previše analitična. Analiziram situacije i ljude, a ponajviše samu sebe. Verujem da mi je ta osobina pomogla da otkrijem bolest. Dosta sam radila na sebi, čitala knjige samopomoći, menjala se i razvijala. U teškim životnim situacijama su mi knjige pomagale. Moja otvorenost i iskrenost su mi se često obijale o glavu. Nisam se trudila da to promenim, jer mislim da me te osobine krase. Otisnuvši se u život bez roditelja, shvatila sam da nisam dovoljno pripremljena za život i otada počinje moja transformacija i rad na sebi. Evo kako mi je moj analitički duh pomogao da otkrijem mijelom.
Poslednju godinu pre dijagnoze, počela sam da se osećam drugačije. Tu „drugačijost“ ne mogu tačno da opišem. Znam samo da to nisam bila ja. Uglavnom su mi govorili, pa naravno da se tako osećaš, nisi više tako mlada. Ali duboko u sebi sam znala da se nešto sa mnom dešava. Muž i ćerka, lekari po vokaciji, su neke moje promene u krvnoj slici objašnjavali drugim razlozima. Povišena sedimentacija – zbog zubnih implanta, blaga anemija – slabo jedem, a i počela sam da se hranim drugačije, nekoliko godina pre. Bila sam okupirana zdravom ishranom, a i redovno sam trenirala. Bavila sam se i yogom. I dalje sam se žalila ćerki, više nego suprugu, jer on nikako nije hteo da prihvati da sa mnom nešto nije u redu. Samoinicijativno odlazim na kardiovaskularno, da zakažem koronarografiju, jer su moji umirali od srca. Ali nekako intuitivno, osećam da to nije to i na sreću odustajem. Idem kod mog implantologa, zbog povišene sedimentacije. On mi reče, da ne garantuje smanjenje sedimentacije vađenjem implantaa. Odustajem i od toga. Na predlog moje ćerke produbljujem analizu krvi, da vidimo da nije neka sistemska bolest. I tu se otkriva povišen imunoglobulin IgA. Opet nagađanja, da nije ovo ili ono. Moja ćerka, živi u Italiji, šalje nalaze prijateljici u Beograd, ona ih prosleđuje dalje hematolgu. Ona posumnja na hematološki problem. To je bio jun 2020, a već smo rezervisali letovanje u Grčkoj. Odlučujemo da odemo, pa da se onda posvetim ispitivanju. Na svu sreću, letovanje mi je pomoglo da sve lakše podnesem. Napunila sam baterije i fizički i emotivno. Vreme provedeno sa ćerkom i unukama mi je mnogo značilo. Sunce, more, plivanje, predivno okruženje i druženje, okrepiše me u potpunosti. Sećam se da sam se popela, natovarena stvarima, uz 128 stepenika, brojala sam ih, jer se do te plaže dolazilo spuštanjem niz stepenice. Suprug mi reče da nije srce, jer sam upravo položila test opterećenja. Odlazimo za Banjaluku, moj suprug je tamo pomagao oko priprema za otvaranja kardiohirurgije. Tamo radim detaljnije analize, ali im ne radi aparat za elektroforezu. Rezultati i dalje pokazuju povišenu sedimentaciju, povišen imunoglobulin, sve ostalo je u redu. Intuicija me tera dalje, te odlazim u privatnu laboratoriju, ne govoreći suprugu ništa. E-malom mi nakon 12 dana stižu rezultati elektroforeze i imunofiksacije proteina u serumu i tada se sve menja. Krećem na Google pretragu. Šta god sam unosila od izmenjenih vrednosti, pojavljivao mi se multipli mijelom. Javljam suprugu da imam multipli mijelom, naravno opet njegovo negiranje. Šaljem mu rezultate s namerom da ih pokaže hematologu. On to i čini i javlja mi se sa izmenjenim glasom. I tada počinje trka. Sve se brzo organizuje, rendgen kostiju i punkcija koštane srži. Nalazi potvrđuju multipli mijelom. Nisam bila iznenađena, ni šokirana. Mirno sam to prihvatila, bez samosažaljenja i straha. Šta je tu je, idemo dalje. Mnogo teže je to prihvatio moj suprug. Hematolog odmah zove dr.Bilu, ona mi zakazuje za par dana prijem u bolnicu. To je bilo 06.08.2020. Tada počinjem i sa terapijom, više zbog visoke rizičnosti, nego zbog simptoma. Jer moj mijelom spada u visoko rizične. Osim biohemijskih promena, nisam imala neke druge simptome. Ni lezije na kostima, ni probleme sa bubrezima, ni visok kalcijum. Reagujem dobro na terapiju. Završavam terapiju i pripremam se za transplantaciju matičnih ćelija. Psihički sam jaka i idem kroz sve to ne razmišljajući šta me je snašlo i zašto baš ja. Iščitala sam mnogo o multiplom mijelomu, da bolje upoznam neprijatelja, da znam protiv koga se borim. Porodica mi je velika podrška, ne daju mi da klonem duhom. Sestra me je svakodnevno zvala, živi u Kanadi. To su bili maratonski razgovori. A i danas su. Posle transplantacije ulazim u kompletnu remisiju. I kreće čišćenje od toksina. Ispijanje raznih čajeva i suplemenata. Nisam mnogo toga promenila, jer ne znam ni šta bih menjala. I pre dijagnoze sam se trudila da se hranim zdravo i da budem aktivna. Sklona sam čestim promenama raspoloženja i povremeno melanholiji i na tome treba da poradim. Odnedavno sam član Udruženja obolelih od mijeloma i to mi dosta pomaže u prevazilaženju mojih neraspoloženja. Predsednica udruženja ima energije i volje, gura nas dalje i podstiče na borbu. Veliki je entuzijasta i borac. Otkako sam u Udruženju,osećam se jačom.